Sa ulica Kopenhagena

Direktno sa ulica prestonice Danske kraljevine

Pod modrim skandinavskim nebom, negde nad tirkiznim uzburkanim morem i dinamičnim gradskim asvaltom, u horizontu gde se stapaju kopno i nebeski svod, iz tako beskonačno daleke tačke kao što je relacija Beograd – Kopenhagen, rađaju se bogate impresije i brojne urbane priče čiji sam bila svedok skromnih nedelju dana mog boravka u Kopenhagenu. To je grad u kome uglavnom duvaju vrlo jaki vetrovi i drastično hlade prizore koji se pred mojim očima odmotavaju i grade scene u kojima otpočinje jedan sasvim neobičan film. Od početka sam bila entuzijasta epizode Kopenhagen koja me je u potpunosti ispunila pozitivizmom i učinila čovekom pojedincom kome je ponuđeno mesto i pružena opcija brojnih mogućnosti na raspolaganju, na meni je samo da ih dohvatim! Radoznalo bi se poistovetila sa zatečenim scenama izrazito prisutnog i neobično dinamičnog uličnog života gde se sloboda uma i prirodno ponašanje ljudi spajaju u vrlo prijatan ambijent u kome je svako dobrodošao da pronađe sebe i uživa u ponuđenom.

Na više od 405 ostrva koja se protežu od Nemačke spajajući Evropu i Skandinaviju i sa ukupnom populacijom od 5.3 miliona stanovnika, Danska je relativno mala država koja uprkos skromnoj površini ima mnogo toga da ponudi svojim stanovnicima i posetiocima. Siguran i udoban život, koji se uz mirnodopski duh Skandinavaca savršeno uklapa sa dinamikom života, neki su od elemenata koji čine dnevni tok naizgled usporenim i beskonačno dugim poput ravnica danskih predela, a zapravo kriju karakter vrednog i radnog prosečnog građana, ambicioznost i vibrantnu atmosferu tipičnog radnog dana. Iako život spolja deluje izmešten iz realnosti i podređen nekim posebnim zakonitostima, jedini element koji je neuobičajen jeste neverovatan stepen strpljenja i pažnje sa kojom prosečan građanin pristupa pred zadatkom. Danac je srećan kroz dug period istorije postojanja i izgrađenog socijalnog državnog sistema, dok se putem svake naredne društvene akcije pokazuje inicijativa da se život pojedinca unapredi, a ljudi učine još sigurnijim i zadovoljnijim svojim životom. U pokušaju da svoj život učine zabavnijim, čuvenim su proglasili vikend-zabave kada se većina ljudi opušta i prazni negativnu energiju askumuliranu tokom izuzetno naporne radne nedelje. Režim javnog gradskog saobraćaja u potpunosti je usklađen sa ritmom života, tako da vrlo popularan i tek izgrađen ’’state of the art’’ metro tokom prva tri dana radne nedelje već u ponoć prestaje da prevozi putnike i nastavlja u 5 časova ujutro. Još jedan urbani atraktor koji budi duh zabave lociran u samom centru grada u neposrednom okruženju glavne železničke stanice - čuveni Tivoli Gardens postao je jedan od tri glavna razloga za turističku posetu prestonici. Ovaj zabavni park pleni u širem okruženju velikim prostranstvom koji zauzima u horizontalnoj i vertikalnoj regulaciji, dok se krici izazvani naletom adrenalinskog šoka posetioca ’’brdovite želežnice’’ mogu čuti i van zidina velike bašte u razbijanju spokoja gradskih ulica. Kombinovanjem zabavnih vožnji, koncerata, baleta, pozorišta na otvorenom sa pratećim uslužnim restoranima visoke klase i kioscima brze hrane, ovde možete provesti čitav dan i ostati dugo animirani pagodama obrađenim u kineskom stilu, kao i modernim aneksima u vidu visećih bašti i neobičnih fontana. Tokom zimskih meseci Tivoli se transformiše u ne manje dinamičan božićni vašar kada je moguće iskusiti klizanje na zaleđenom Tivoli jezeru i tradicionalna sezonska sniženja. Pored ovog parka, turisti često posećuju statuu male princeze sirene i nezavisnu komunu hipika poznatu kao Slobodan grad u Kopenhagenu, takozvanu Kristijaniju. Ova enklava živi alternativnim životnim stilom: u anarhiji, sa puno boja i slobodnom upotrebom narkotika, u sistemu samouprave.

Na ulicama ćete sresti vrlo vitke vitalne ljude koji kroz grad u velikoj meri saobraćaju biciklima delujući svojim prisustvom sasvim skromno i gotovo neprimetno, dok razlike bogatstva i siromaštva gotovo ne dolaze do izražaja. Zdrav život kao osnovni moto izražen je putem različitih mera u sistemu socijalne politike, kao i u domenu javnog prostora. Deca su naučena da pohađaju sportske akitvnosti koje su u cilju održavanja zdravlja i vitalnsti stanovnika uključene u osnovno školsko obrazovanje i obavezne vanškolske aktivnosti, da bi tokom odrastanja sportsko-rekreativna aktivnost postala segment svakodnevnog života koja se obavezno upražnajva vikendom a često i nekoliko puta u toku radne nedelje. Čak trećina zaposlenih i studenata Kopenhagena koristi bicikl kao prevozno sredstvo do svog radnog mesta ili univerziteta koji pohađaju, a vlasti rade na povećanju broja biciklista raznim merama kojima bi se ulični koridori učinili još prijatnijim i sigurnijim.

Posetioce koje put nanese u ovu skandinavsku kraljevinu prijatno će dočekati i mnoge oduševiti odlično znanje engleskog, najzastupljenijeg stranog jezika koji govori velika većina stanovnika ove zemlje, dok u Kopenhagenu gotovo nisam imala prilike da sretnem Danca koji ne govori engleski čak ni u manje pristupačnim i ne toliko atraktivnim delovima grada. Upečatljiv je visok nivo kulture i međusobnog poštovanja ljudi učesnika u saobraćaju i ostalim javnim prostorima, gde svi skoncentrisano i sa izrazitom pažnjom i tolerancijom učestvuju u stvaranju vrlo prijatnog gradskog ambijenta. Temperament domaćeg stanovništva koji smo skloni da okarakterišemo kao hladan, zapravo zrači smirenošću i staloženim reagovanjem bez nervoze, pa se umesto napetosti i kolektivnog ’’vrenja’’ ulicama širi duh prijateljstva i izrazite ljubaznosti. Iako pomalo hladnog temperamenta, Danac će vam sa osmehom na licu pomoći ili vas uputiti da tražite vaše odgovore. Šta više, korak života nije do te mere frenetičan kao u mnogim kontinentalnim evropskim prestonicama, a sveopšti balans svedoči strategiju kojom se država bori sa izazovima i brojnim uticajima jasno poštujući sve društvene vrednosti.

Danska je prirodno bogato područje ogromnih zelenih predela polupošumljenih sela koja podsećaju na Hans Andersenonove bajke. Za mene cak i mnogi urbani prizori podsecaju na iste, a posle nekog vremena se isto tako brzo prilagodim i sve postaje uobicajeno. Nisam kupovala suvenire, naprotiv iz Kopenhagena sam ponela snagu slobodne misli, ogromnu količinu akumulirane energije koju odaju naizmenično retki sunčevi zraci i okruženje koje pleni neobičnim građenim strukturama, i osetila sam pravo značenje ljudskog dostojanstva i misionarsku predanost radu uz veru da je sve moguće ostvariti!

Katarina Andjelkovic

Slika: