Rem Koolhaas na Beogradskoj nedelji dizajna 2007.

Kada je pre četiri godine poslednji put posetio Beograd, čuveni holandski arhitekta Rem Koolhaas je zajedno sa organizatorima “ Nedelje dizajna ” satima kružio oko zgrade SIV-a diveći joj se toliko da ih je na kraju sve zajedno zaustavila policija. Upravo zbog toga organizacioni tim se ove godine potrudio da se konferencijski program pod nazivom “change” održi u ovom objektu. Najpre student dramaturgije na Holandskoj filmskoj akademiji, potom novinar za “ Haagse Post ”, Koolhaas 70-tih postaje arhitekta, teoretičar arhitekture i urbanista, osnivač grupe OMA i njenog istraživačkog krila AMO, te dobitnik prestižnih nagrada.

Rem Koolhaas na predavanju u okviru “Nedelje dizajna”, 12. maja 2007. foto: Vanja Bjelobaba

Rem Koolhaas ocenjuje postojeće stanje u savremenoj arhitekturi kao ikonografsko takmičenje u markiranju prostora, koje sputava i ograničava unapređivanje slojevitosti stvaranja, čineći arhitekte i njihova dela pukim instrumentima političkih strujanja. Nasuprot ovom globalnom trendu, grupa OMA svoj rad zasniva na težnji da svojim delima utiče na razvoj društva i aktuelnog političkog sistema. Istraživanja i projekti ove grupe uvek su u sprezi sa politikom, društvenom krvnom slikom i kritičkim stavom prema vrednostima koje nameću tržišni giganti.

Nova zgrada CCTV-a će biti najviša I najveća u Pekingu; izgradnja se završava 2008, pred početak Olimpijskih igara

Zgrada Nacionalne Kineske televizije u Pekingu (CCTV) odudara od šume sve viših oblakodera u centralnoj poslovnoj zoni. Ona dominira jedinstvenom formom koju čine dva vertikalna kubusa asimetrično spojena horizontalnim elementom na tlu i na vrhu. Medijska kuća je podeljena na tri celine: jednu kulu sa prostorima za emitovanje, drugu sa servisnim, razvojnim i edukacionim sadržajima, i administraciju na vrhu koja ih sve povezuje. Javnosti je omogućen pristup zgradi, celom njenom visinom, u posebnom delu, iz kojeg se pružaju neverovatni pogledi na unutrašnjost zgrade, centralnu poslovnu zonu Pekinga i Zabranjeni grad. Ovim projektom je jasno definisana nova ikona grada, ali je postignuta i simbolična interakcija moćnog državnog medija i javnosti, u cilju dalje demokratizacije društva.

Posebno inspirisan jedinstvenim soc-realističkim arhitektonskim nasledjem koje Beograd ima, Koolhaas je tokom konferencije kao pozitivne vrednosti istakao nove načine korišćenja postojećih struktura i uloge koje one dobijaju u okviru savremenog društva. “ Pre samo 25 godina soc-realistička arhitektura je odbijala od sebe svojom masivnošću, ukidajući individualnost pojedinca. Danas su velike dimenzije objekata svakodnevna pojava, tako da objekti privlače posetioce, pružajući dovoljno komfora i prijatno dekorisan enterijer. ”
Poslednje četiri godine grupa OMA se zarad rekonstrukcije bavi proučavanjem infrastrukture nigerijskog grada Lagosa, izgrađene 70-tih godina prema planovima jugoslovenskog projektantskog preduzeća “ Energoprojekt ”. Ono što planeri nisu predvideli posle ekonomskog buma je osiromašivanje ljudi koji su našli nove racionalne načine korišćenja postojećih objekata i infrastrukture. Idealistička utopija koja je služila kao motiv u izgradnji novog grada nakon otkrivanja nafte 70-tih išla je u svojoj doslednosti ponavljanja heksagonalnog modula dotle da je čak i fudbalski stadion u obliku šestougaonika. “ Ovaj grad je živi dokument moćnog utopijskog impulsa od pre 40-tak godina, koji pokazuje koliko je takvim impulsom vođena arhitektura pogodnija za pronalaženje novih namena u okviru savremenog društvenog sistema, nego uticaji i zaostavština koje tržišna ekonomija ima u ovom trenutku. ”

Pijaca u Lagosu jedna je od najvećih na svetu: u eksplozivnom rastu grada osvojila je prostor pređašnje železnice. Grupa prodavaca je izgradila sopstveni mali zatvor za pijačne lopove tako da nema potrebe za policijom, a intervjuisani kupci su takođe zadovoljni.

Ova tema je toliko fascinirala Rema Koolhaasa da je najavio mogućnost pisanja knjige o fenomenu kojim se njegova grupa intenzivno bavi, a nakon završetka festivala je sa saradnicima otišao na večeru sa projektantima ” Energoprojekta ” koji su radili u Lagosu. S obzirom da ga je knjiga “ Delirious New York ” učinila cenjenim u svetu teoretičara i arhitekata jos pre prvog realizovanog objekta u njegovoj plodnoj karijeri, te da je drugim delom “ S,M,L,XL ” objavljenim 1995. napravio revoluciju u arhitektonskom izdavaštvu i načinu razmišljanja, od Rema Koolhasa možemo očekivati još mnogo prijatnih iznenađenja.

objavljeno u magazinu Rez, maj 2007.