Art gerila

Poslednjih godina, Beograd je dobio nov način vizuelnog izražavanja: street art. Zapravo, ne baš novi, ali na novi način. Umesto “pesnice otpora”, političkih, navijačkih i drugih poruka, sa gradskih zidova nas gledaju E.A. Po, Frida Kalo, Virdžinija Vulf, pevači poput Beka i Džima Morisona, Odri Tatu a.k.a Amelija Pulen, ili roze prase, ptice, devojčice, gejše, Zvončica...

“Street art je spektar svega i svačega. Bilo šta možeš da napraviš i staviš na ulicu. Stensili tj šabloni, nalepnice, grafiti, ljudi štrikaju čarape pa ih kače na bandere”, kaže Saška, alijas TKV /the kraljica vila/, prva beogradska street art umetnica.

Nastao još u fašističkoj Italiji kao odlično sredstvo propagande tadašnje vlasti, u Beogradu oživljava u poslednje 3-4 godine, a najzaslužnije za to su dve žene, Saška i Kata čiji su radovi u međuvremenu pokrenuli nešto što se može nazvati scenom.

Osim njih dve još nekoliko pojedinaca/grupa je počelo da ostavlja tragove po gradu bilo da se radi o grafitima, stensilima ili nalepnicima: Milica, Lortek, Edit, Angel, Hope, Naza, TKV, Edit, Ekipa++, 352, mada po gradu ima još umetnika koji ne ostavljaju potpise. U Novom Sadu tu su North Poul Crew i BMC, a razvija se i scena u Kraljevu i Kragujevcu.
“Raduje što su svi različiti. Nešto se pomera. Meni se lično dopada Ekipa++ – njih su trojica i obeležavaju prostor duhovito. Bez slova. Izgleda kao neka romantična psihodelija”, kaže Kata.
Saradnja među strit artistima je česta i nije redak slučaj da zajedno rade na nekom zidu.

Obe ulične umetnice počele su slučajno, tražeći način da se izraze i “uposle ruke”.
Sada pak o tome gledaju kao deo svog života kome poklanjaju dosta pažnje.

“Kao i u svemu moraš puno da radiš da bi bio dobar. Ljudi se time bave, nije im samo usputna rekreacija. I to sam pokušala da objasnim. Ne kapiram ovo samo kao prolaznu fazu, nego kao nešto ozbiljno”, kaže Saška.

Za razliku od većine umetnika, ove devojke ne vole da se pojavljuju u medijima, tako da osim prijatelja i onih koji zaista žele da saznaju, šira javnost ne zna ko se krije iza većine radova, od koji su neki poput ružičastog praseta postali popularni u Beogradu.

“Dosta su razmišljali o tom prasetu. Čak su me zvali i na televiziju, ali nisam htela da pričam. Nisam tu bitna ja, već prase. Ono je priča. Zato se ja ne potpisujem. Potpis nema veze sa radom već služi da ljude odvrati pažnju od dela.”

Osim ulepšavanja okruženja, svojim radovima, žele da izazovu i reakciju. Takođe, za razliku od većine umetnika, vole da vide intervenciju na samom delu. Od docrtavanja, preko škrabanja, pa do skidanja dela, jer kako kažu od kada se postavi taj rad više nema veze sa crtežom.

Ipak, priznaje da postoji samo jedna vrsta intervencije na svojim radovima koju ne podržava – a to je skidanje radova sa zidova.
“Ima takvih ljudi koji prate street art, ali radove skidaju sa zidova, jer ih žele za sebe. Ako si neko ko voli umetnost, onda bi bilo pristojno da rad ostaviš tu gde jeste. Fotkaš i to je to. Posle se isti ti ljudi čude kako u Beogradu ničeg nema. To je naopako. Nije problem bakica koju nervira “švrljanje po zidu”.

Obe devojke inspiraciju crpe u nečemu što ih trenutno inspiriše, zanima, ostavi jak utisak, stvara “lavine” ideja tako da su “prinuđene” da reaguju. Ili urade repliku slike koje vole.

Za razliku od njih momci iz E++ imaju nešto drugačiji pristup.
“Umesto da odemo na tekmu ili u kafić, nađemo se ispred napuštenog zida, družimo se, pričamo, opustimo se. Jedan postavi podlogu, jedan doda detalj. Pustimo da spontano nastaje. da se razvija. Na početku niko ne zna šta će biti”, kaže E++ koji su u samo jednom danu nacrtali rad dugačak 40 metara.

Prvi Saškin stensil bila je glumica Odri Tatu iz filma “Čudesna sudbina Amelije Pulen”.
”Oduševila sam se filmom a i to mi je bilo najprostije da uradim. I postigla je uspeh. Videla sam fotke ljudi kako se ljube sa Amelijom. Bilo mi je super-drago.

Mesta na kojima se mogu videti radovi su različita, ali po pravilu ružna odnosno neugledna - od štekova i prljavih čoškova, jer njima potrebno ulepšavanje.
”Što je ružnije, ja se trudim da bude što lepši stensil”, kaže Saška.
Iako se radovi mogu videti i na prometnim ulicama na meti uličnih umetnika ne nalaze se javne institucije poput muzeja, spomenika, crkava, jer kao osećaju “odgovornost prema javnom prostoru”.

Rad u javnom prostoru skopčan je i za rizikom koji se zove “ometanje javnog reda i mira”.

“Umetnost je postala malo ukalupljenja tako da joj generalno nedostaje neki gerilski trip. To prija. Ja ću da ga postavim, i ti ima da ga vidiš, hteo ti to ili ne”.

Kao pravi ilegalci, devojke najčešće rade noću.
“Volim da zaglavim dugo na zidu. Dobro je kada ideš sam. Malo je manje lagodno, ali se osećaš kao da radiš pravu stvar i koncentrišeš se na to što radiš. Nikada me niko nije smarao”, kaže Kata i objašnjava kako na kraj izlazi sa policijom.

“Objasniš im da je to umetnost, da je to lepo, i da je potrebno. Onda se oni zbune. Možda zato što sam žena. Zbune se i kada pomeneš reč umetnost. Shvate da ništa ne znaju o tome i da je bolje da ćute i kažu samo, nemoj više. Ja se pomerim – i onda se vratim.
Za razliku od koleginica momci iz E ++ su imali mnogo više problema sa policijom, lokalnom ekipom, navijačima-huliganima...

”Najgore je bilo kod Mostara, kada nas je startovala grupa cigana iz obližnje mahale. Počeli su da nas prozivaju, prete. Hteli su da nam uzmu boje, a onda je krenulo. Letelo je kamenje, palice, polivanje bojom. Bilo je svega, i razbijenih glava. Ipak, više ima pozitvnih rekacija”, kaže Kris iz E++.

Odnos države prema grafiterima varira od podrške i povremene stimulacije do osude. Nedavno je započela akcija čišćenja zidova po centru Beograda, tako da se na mestu gde su se nalazili crteži sada sve beli od kreča. Na meti kreča su se našli i grafiti koje je mladić po imenu Andrej uradio po narudžbini grada.

“Sve je oguljeno i deluje nekako jadno. Mislim da troše novac uludo. Neka političari i policija pogledaju malo kulturu u drugim zemljama. Dobijaš umetnost za džabe. U Zagrebu su to shvatili i čuvaju stare grafite, uklapaju ih. Trebalo bi da budu srećni s obzirom kako je grad tužan i siv. Ako ništa, onda zbog turista koji to kapiraju. Mada, ovde bi verovatno i Banksijev zid odmah oprali”, smatra Vlada iz E++.

Gde je gerila, tu je i politika. Iako kaže da je prevashodno motiviše umetnički doživljaj i želja za ulepšavanjem, politička, odnosno društvena poruka ne može se izbeći.
“Iako prvo ne pomislim na neku društevno angažovanu poruku, čim nešto zalepim, počne nešto da se dešava u tom pravcu. I to mi se dopada, jer su u pitanju razvoje reakcije. Nervira me kada npr. teoretičari umetnosti ili kritičari pretenduju da te navedu da daš neki ozbiljan odgovor i to dok se delo još stvara. To nije od čega krećem, ali mi je jasno da će se nešto desiti. To me zanima i zabavlja, kaže Kata.

Zahvaljujući svom poluilegalnom statusu, svetska street art zajednica održava se i putem interneta.
“Internet je jako bitna stavka kod ove vrste umetnosti, zato što omogućava da ljudi vide tvoje radove na drugom kraju planete isto tako ti možeš da vidiš zid u Rimu, Njujorku, Barseloni i da pričaš sa drugim umetnicima. Na taj način svi se poznaju, razmenjuju se ideje. Odličan način za dobijanje inspiracije. Dogodilo mi se da nađem na netu rad koji sam nacrtala u Rimu. Neko ga je stavio na sajt deviantART i meni je bilo super kada sam videla. Isto tako mora se uzeti u obzir da je sve to nelegalno, a internet ti pruža izražavanje bez cenzure.

Peđa Popović

Kako napraviti šablon – stensil?
Nepohodni sastojci

1.Ideja

2.Trud i Rad

3.Potreban materijal: Karton ili plastična folija, skalpel&makaze, flomaster, boja u spreju (sparycan)

4.Na kartonu/foliji iscrtati oblik. Dobra folija je za grafoskop jer se lako seče i dobra je za velike radove.

5.Iseci iscrtane delove prtom ostavljajuci spojeve (da ne bi doslo da raspadanja shablona)

6.Isečeni šablon prisloniti uz podlogu

7.Na razdaljini od 6-8 cm  prskati boju

8.Skloniti šablon od podloge i dobro pogledati svoj rad

9. Za stikere iliti nalpenice fotografija koja će se lepiti malo doraditi u npr. “Photoshopu”

Traju nekoliko meseci. Zavsi od mesta i vremenskih uslova. Jedan je na Domu Omladine je stajao skoro godinu dana.

Grafiteri i crtači

Iako naizgled rade istu stvar postoji veliki rivalitet između grafitera i crtača,a kao jedan od glavnih razloga je nepridržavanja nekih pravila
“Recimo umesto ravne ivice, ubacim još dve tri. Onda promenim slova tj. “propisani” oblik slova, što grafiteri definitvno ne vole. Srećom nema polako su nas skapirali i počeli da uvažavaju rad, tako da sada više nema toliko hejta"

Banksi

Živa legenda savremene ulične umetnosti je Englez Banksi. Pretpostavlja se da ovaj Bristolac ima 33 godine. Počeo sa radom tokom velikog strit art buma u Bristolu krajem 80-ih godina, ovaj umetnik na britak i često satiričan polemiše o temama i događajima u društvu bilo da je u pitanju Velika Britanija, SAD, Indija, Izrael.
Poslednji set crteža uradio na zidu na Zapadnoj obali koji razdvaja Jevreje i Palestince.
Njegov identitet nikada nije do kraja potvrđen i javnost ne zna kako Banksi u stvari izgleda.
Korisni linkovi:
http://www.stencilrevolution.com
http://www.woostercollective.com
http://www.stickit.nl/
http://www.myspace.com/mltz/
http://www.myspace.com/kvila
http://en.wikipedia.org/wiki/Banksy
http://www.banksy.co.uk

Slika: